Током   периода  наставе на даљину и потпуног затварања школа  прошлог пролећа,  посредством  одељенских старешина и вибер група ,  родитељима наших ученика  у више наврата су прослеђивани   садржаји  (мини серијал :“Како да помогнемо деци у кризи?“) у функцији психолошке подршке и помоћи. На крају  школске  2019/2020.г. имали смо све разлоге да закључимо  да су родитељи  наших ученика одлично  испуњавали  своје родитељске улоге и успешно штитили  опште, па и  ментално здравље своје деце, делећи са њима  и  терет образовања на даљину.  Заслужили су све честитке!

Деца су подстицана  на креативну продукцију и део њихових  радова презентован је на школској фејсбук страни. Како се  криза изазвана пандемијом наставила и ове школске године,   а савети који се односе на  психолошку помоћ у кризи су  трајни, на  школском сајту  презентоваћемо део општих препорука ./

Како да  ми одрасли, родитељи и наставници, помогнемо  нашој деци/ученицима  у  ситуацији кризе изазване  пандемијом ?

             Ситуација у којој се налазимо угрожени вирусом COVID 19 је веома сложена, нико од нас је до сада није имао  у свом личном животном искуству. Зато нам баш  није једноставно да се снађемо, да успоставимо равнотежу у новом начину функционисања у измењеним условима.

Човечанство је пак кроз историју преживело много пандемија (куга, колера, трбушни тифус…) и људи су опстали. И овог пута ће.

Са аспекта појединца, ситуација је изузетна, сложена  и угрожавајућа. Наш је задатак да најрањивијима међу нама, нашој деци, помогнемо да са што мање негативних последица, можда и снажнији, изађу из кризе. То није лак задатак јер смо и ми, њихови родитељи, наставници, сви одрасли на које се ослањају,  под стресом. Зато је важно знати на који начин деловати, како да помогнемо деци  која су под стресом, у кризи.

Родитељи и наставници, кажите јасно својој деци/ученицима да је криза једна ,,ненормална“ ситуација, а да је страх у кризи најнормалније осећање, природно, да смо сви уплашени, али им практично покажимо (својим понашањем) да нас страх не паралише, већ покреће да промислимо које су мере заштите неопходне да се из кризе изађе и те мере применимо.  Основне мере превенције: ношење маски, држање  физичке дистанце,  редовно и правилно прање руку    су,  надамо се, сви усвојили.

Наш основни задатак    у вези са психичким благостањем деце/ученика је да им помогнемо да смање доживљај страха и неизвесности. Зато је успостављање дневних рутина и  у измењеним околностима врло важан корак.

У свакодневном функционисању, било да се настава  у школама одвија  редовно, у школским зградама, или на даљину,  од  деце/ученика треба тражити  да направе свој распоред дневних активности; можете им понудити своју помоћ у томе. Дневне и уопште рутине (ритуали) доприносе доживљају извесности; извесност се претаче у доживљај сигурности. У ситуацији наставе на даљину, која је по природи другачија, не мењајте дневне рутине које се не морају мењати, као што су неке у вези са учењем (сталност места учења, времена за израду домаћих задатака…).

Помозимо деци да у складу са узрастом разумеју ситуацију у којој смо. РАЗУМЕВАЊЕ је много важно за психичко благостање,  а најједноставији начин да га постигну је разговор; кад се нађе смисао у искуству, особа се осећа ојачаном. Кад деца не разумеју, стварају се погрешне претпоставке, а то је плодно тле за нове страхове. Страх и неизвесност су сада  најчешће провоцирана осећања, и код деце и код одраслих. Са њима се треба суочити, препознати их, причати о њима.  Ту родитељи  и наставници у односу са децом морају поступати сараднички.  Дакле, разговарајмо са својом децом/ученицима  како се осећају, шта их највише плаши, шта је одговорно понашање и зашто је оно сада посебно важно. Својим одговорним понашањем будимо позитиван пример детету/ученику, понашањем подржимо своје вербалне препоруке и савете, јер је то прво на шта се морамо ослањати како не би продубили кризу. Родитељи, имајте на уму да  то како дете опажа  реаговање родитеља на кризу и како процењује квалитет родитељске бриге  коју ужива– пресудно утиче и обликује  дететово разумевање  и суочавање са  стресним ситуацијама.

Подстичите своју децу/ученике  на све активности које им  омогућавају да, нарочито у време кризе, искажу своја осећања, кроз писање, игру, цртање, вајање… Психолози би рекли „вентилирање осећања“, тј.пражњење емоционалног набоја  кроз речи или активност-врло је лековито,  то олакшава стање и доприноси опоравку. Дакле, родитељи и наставници,  подстичите децу на „пражњење осећања“ кроз најразличитије позитивне активности и увек подржавајте  оптимизам и  пројекције у позитивну будућност.

Важно је да будемо обавештени о догађајима, али је чињеница да вести које целодневно добијамо преко средстава јавног информисања нису прилагођене деци. Ви родитељи сте одговорни да своју децу заштитите у смислу да селектујете информације из јавног простора, да директно на приступачан начин приближите ситуацију имајући у виду њихов узраст и личне особености (ви их најбоље познајете). Поступајте благо, не вичите на децу,  јер вика појачава њихову напетост. Подстичите их да одржавају своју социјалну мрежу, да остварују контакте са својим другарима на начин који им је сада на располагању (уз физичку  дистанцу, online, телефоном,..). Наравно, и за нас одрасле  је лековито да очувамо своје друштвене контакте, на начине прилагођене околностима.       У ситуацијама кад је тешко, људи спонатано адаптивно реагују  користећи хумор  као одличан начин за превазилажење стреса, што је лековито. Током  пролећног периода  потпуног затварања , друштвеним мрежама је кружило много  шаљивих садржаја  у вези са ситуацијом у којој смо се нашли . Смејали смо  се заједно, јер смехом побеђујемо своје страхове и храбримо се . Позивам вас и да се шалите са својом децом, потхрањујући очекивања  да ће на крају све бити добро.  Владика Григорије нас је пре извесног времена подсетио на индијску пословицу такве садржине, рекавши: „На крају ће све бити добро! Ако још увек није добро, значи да још увек није крај.“

И у ситуацији кризе важно је образовање, али је још важније савладати лекције из живота, за шта нам је свима сада дата прилика